Osiromašen grad

Nekoć davno pisala sam stihove, a sada pišem o onom što mi se ne sviđa. Tako mislim da će se nešto promijeniti…

Mamurno jutro; prolaznici bez identiteta zarobljeni brigama s maskama otuđenosti levitiraju mamurnim ulicama.

Trg bana Josipa Jelačića unakažen štandovima crveni se od sramote i neukusa. Ne sviđa mi se ponovno ova gruba devastacija Trga. Na nekim štandovima se mogu kupiti navijački rekviziti, a na drugima piće. Grad je uništen. Bivši vođe su ga glodali i isisavali iz njega sve što se isisati moglo. Trenutno se pandemija stišala i nerazumni ljudi se ponašaju kao da je nestala.

Međutim, ovo je tek zatišje pred buru. Nakon Europskog prvenstva i turističke sezone razbuktat će se nesmiljeno i ponovno će biti rusvaja. Nitko ne poštuje epidemiološke mjere i ljudi su nerazumni. Mnogi se ne žele cijepiti. U Velikoj Britaniji ponovno raste broj zaraženih. Kod nas skrivaju pravo stanje stvari. Nerazumnost u glavama građana je ogromna, a vladajući se priklanjaju nerazumnom građanstvu. Nemam inspiracije za pisanje. Nekoć davno pisala sam stihove, a sada pišem o onom što mi se ne sviđa. Tako mislim da će se nešto promijeniti ali ništa se ne mijenja na bolje. Učmalost je kao južina koja potiče bezvoljnost. Na jesen će u Hrvatskoj proglasiti četvrti val pandemije. Bezvoljnost. Bezvoljnost i samo bezvoljnost. Tromost. Praznina se više ne može sakriti, usamljenost je sve veća, a ljudi sve otuđeniji. Nemaju pristojnosti, a za bonton više ne mare.

Priča mi jedna moja prijateljica kako su ona i suprug pozvali na ručak neku svoju rodicu, ova moja prijateljica se jako potrudila, kupila najfinije meso, skuhala domaću juhu, ispekla meso, krumpir, napravila salatu, ispekla kolače, muž je kupio neko fino vino, a njihova rodica kad im je došla u goste kupila im je najjeftinije vino i to Ždrepčevu krv. Kažu da se poklonjenom konju ne gleda u zube, ali kad se ide u goste ljudima se ipak ne poklanja jeftina Ždrepčeva krv koju pije mlađarija na Ribnjaku.

Možemo puno naučiti jedni od drugih, a to je kako se ponašati, ali i kako se ne ponašati. Inače, poklon puno govori o čovjeku, ne mora to biti skup poklon, ali poklon koji nosimo domaćinima jako puno govori i o onome tko ga poklanja. Budimo realni, ljudima koji su nas pozvali na ručak ili na večeru i koji su se iznimno potrudili oko tog ručka ili večere, pa ne možemo im pokloniti jeftino i nekvalitetno vino, jer to govori da smo kupili poklon tek toliko da ga kupimo i da se samo toga riješimo.

Ljudi su se prestali truditi. Postali su jeftini baš kao i ovi štandovi na Trgu. Sveli su se na pivo i jeftino vino. Trebali bi se vratiti pristojnosti, jer ljudi su ipak prije bili pristojniji, a imali su puno manje nego li što danas imaju. Ma dovoljno je donijeti i jednu crvenu ružu zamotanu u bijeli papir, nekome, jer ta ruža predstavlja glamour i ljepotu onog, starog, nekadašnjeg Zagreba i to će biti dovoljno i to je pristojno. Ne treba nikakvih velikih, poklona i ti pokloni ne trebaju biti skupi, ali trebaju biti šarmantni i ukusni.

Evo još jednog primjera, pozvala sam u goste mog prijatelja Predraga, moja mama se zaista potrudila oko ručka, skuhala je domaću juhu, također je ispekla fino meso kao i ona moja prijateljica s početka priče i također pripremila fini krumpir, te pripremila nekoliko vrsta salate, a ja sam kupila fini Traminac, Iločkih podruma, a Predrag kad nam je došao u goste donio za poklon neki plastični otvarač, navodno za limenke i rekao: “Evo, donio sam ti poklon, to ti je otvarač za limenke i za staklenke, kupio sam ti ga jer je bio jeftin i jer košta samo deset kuna”. Bilo bi bolje da u tom trenutku nije ništa rekao.

Ovo pišem jer želim da ljudi sagledaju neke stvari i da se postanu pristojno ponašati.

Ne, nisam materijalist i nisam ničega željna. Ali želim reći da je bolje doći i bez ičega nego li doći s nazovi poklonom koji je uvredljiv za onoga tko ga poklanja ali i za onoga tko ga prima. Žao mi je što tada nisam odbila takav uvredljiv poklon, da uvredljiv jer doći nekome u goste i baciti pred njega plastičan otvarač je uvreda i to za onoga tko se trudio i s veseljem pripremao taj objed, a taj objed su pripremale ruke moje mame, a ovaj nam je došao u goste i tako nam bacio taj otvarač pred nas. Tada sam spoznala svu ljudsku škrtost, nepristojnost i nezahvalnost. Ljudi, kad vam netko ne priznaje trud i kad vas ovako želi poniziti trebate odbiti takve poklone. Neki ljudi kad idu u goste trebali bi dobro pročitati bonton u gostima.

Danas se premalo govori o pristojnom ponašanju na poslu, na ulici, u gostima. Ljudi su se jako srozali i ne drže ništa do drugih ljudi, ali ni do samih sebe.

Gledam u te štandove na Trgu koji vrište prostaklukom, primitivnošću i nepristojnošću. Pogledajte i dobro u lica onih koji se tamo okupljaju i sve će vam biti jasno. Zagreb više nije ono što je nekad bio. Promatrajte kako se ljudi ponašaju i na ulici. Vidjet ćete zaista sve i svašta. Grad Zagreb je nekad bio pristojan grad, a sada je postao periferija nepristojnosti. U buđenju sunca nazire se šutljiv i osiromašen grad. Gledam štandove na Trgu i od njih s gađenjem okrećem glavu.

Zagreb, 15.6.2021. Nives Puhalo🎩🎻🎩