Cirkus
Sve u ovoj predstavi
ima svoj sjaj,
al ja sam sad umorna
i htjela bih kraj.
Bio si čovjek
sa stotinu lica,
a ja oko tebe
cvrkutah ko ptica.
Tu nešto ne štima,
sad osjećam vonj
ti živiš ko riba,
ja teglim ko konj.
Dugo mi je trebalo
da zbrojim dva i dva
držiš me na lajnici
ko zločestog psa.
I dokle da se klanjam
na zamišljen tron?
Ti nisi kralj lavova,
a ja nisam slon.
Ne podnosim više
tu tvoju paradu
da budem majmun,
a živim u gradu.
I ne želim više
biti glupa bena
da rogove nosim,
a nisam rod jelena.
Pa neću ni više
biti tvoj pajac
da ti breme nosim
ko stari magarac.
Gospodine klaune
sad je stvarno koma
ti živi svoj cirkus,
a ja idem doma!
