U Španjolskoj je na poznatom književnom portalu Crear en Salamanca, kojega vodi poznati pjesnik i umjetnički fotograf José Amador Martín, u hrvatskom izvorniku, i u prijevodu Željke Lovrenčić na španjolski, objavljena pjesma Tomislava Marijana Bilosnića „Pjesma za Gloriu Fuertes”
Pjesma je nastala u Zemuniku, za Valentinovo, 2017. godine, a posvećena je glasovitoj i nadaleko poznataj i slavljena španjolskoj pjesnikinja Gloriji Fuertes García. Tako je na ovaj način u Španjolskoj s Bilosnićevom pjesmom najavljena proslava stogodišnjice rođenja glasovite pjesnikinje Glorie Fuertes. Uz pjesmu u hrvatskoj i španjolskoj verziji objavljena i Bilosnićeva biografija
Naime, ova 2017. godina u Španjolskoj se na više razina obilježava kao stogodišnjica rođenja Glorie Fuertes García, pa su joj tako posvećene i razne manifestacije. Jedna od njih je i obilježavanje stogodišnjice rođenja ove pjesnikinje na portalu Crear en Salamanca, a što je ponuđeno hrvatskom pjesniku Tomislavu Marijanu Bilosniću, koji je pišući svoju poemu posvećenu Gloriji Fuertes očitovao se na njezine često citirane stihove – Ljubav je bila moj učitelj.
Gloria Fuertes García je rođena u Madridu 28. srpnja 1917. godine, gdje je i umrla 27. studenoga 1998. godine. Pripada pokretu španjolskih pjesnika generacije 50-ih godina, s dubokim tragom građanskog rata u Španjolskoj. Jednom je kazala: “bez tragedije rata nikada ne bih mogla pisati poeziju”. Pjesme su joj posvećene miru i ljubavi. Poglavito je poznata kao dramska, prozna i književnica za djecu, a radila je od običnih poslova u metalurgiji, preko sudjelovanja u programima na radiju i televiziju, do sveučilišnih predavanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Objevila je velik broj knjiga. Dobitnica je više uvaženih svjetskih nagrada i priznanja, a mnogi gradovi u Španjolskoj diče se s ulicama s njezinim imenom.
Tomislav Marijan Bilosnić
PJESMA ZA GLORIU FUERTES
Ljubav je bila moj učitelj[1]
s njome sam licem u lice
Ljubav je moj život
i moja smrt
Učitelju, ja idem i idem za Tobom
Ljubav na mjesečevoj zraci naučila me
živjeti u sjenama rascvjetalim poput livada
u školjci čekati svjetlost svilenu
slušati kako dišeš
tijelo uz tijelo
pokriveni istim vjetrom
istom zvijezdom
Ljubav me naučila da ona postoji
poput trave
bez uzora i nadanja
naučila me kako te slijediti
govoreći riječi koje si zaboravila
Biti skroman
i biti sluga
dok te tražim u beskraju
Ljubav me učila vječnosti
dok pijem posljednju čašu vina
učila me da si put
da si more u kojemu se tope moje oči
da postojiš
i da ne postojiš
dok progonimo jedno drugo
poput valova na vodama
Dovoljno je staviti ruku na tebe
da te vidim gledajući se u zrcalu
u nekoj dalekoj i usamljenoj sobi
Ljubav me naučila na tisuću i jednu noć
na sve tajne snijega
na tajne pustinje
na tragove skrivene u snu
Sve što kažeš uzimam zdravo za gotovo
prekrivajući lice modrom košuljicom neba
Ljubav me naučila da te ljubim
da te ima u svakom zrncu krvi
ne primjećujući da si zatvorila vrata
Ništa ne traži
a sve je njeno
Na njezinu srcu sjajnom poput ptičjeg oka
počiva cijeli svijet
i zemlja i nebo
Ljubav me naučila
gledati te kako ugošćuješ zvijezde
pod križem
kako poput sunca na obzorju
u svoje tijelo zalaziš
Ljubav je bila tvoj učitelj
U Zemuniku, na Valentinovo, 14. 02. 2017.
[1] Gloria Fuertes
Tomislav Marijan Bilosnić
POEMA PARA GLORIA FUERTES
El amor fue mi maestro[1]
con él estoy cara a cara
El amor es mi vida
y mi muerte
Maestro, yo me voy y voy tras de ti
El amor en el rayo de Luna me enseñó
a vivir en las sombras florecidas como las praderas
en la cocha esperar la luz sedosa
escuchar como respiras
cuerpo a cuerpo cercanos
cubiertos del mismo viento
de la misma estrella
El amor me enseñó que existiera
como la hierba
sin modelos y esperanzas
me enseñó cómo seguirte
diciéndote las palabras que has olvidado
Me enseñó cómo ser modesto
y ser sirviente
mientras te busco en la infinidad
El amor me enseñó la eternidad
mientras bebo la última copa de vino
me enseñó que tú eres el camino
que eres el mar en el que se derriten mis ojos
que existes
y que no existes
mientras perseguimos el uno al otro
como las olas sobre las aguas
Es suficiente poner mi mano en ti
para verte mirándome al espejo
en un cuarto lejano y solitario
El amor me lo enseñó en las mil y una noche
en todos los secretos de la nieve
en los secretos del desierto
en las huellas escondidas en el sueño
Todo lo que dices lo doy por sentado
cubriendo la cara con la camisita azul del cielo
El amor me enseñó besarte
a tenerte en cada gota de sangre
sin reconocer que has cerrado la puerta
No pide nada
y todo es de él
En su corazón brillante con el ojo del pájaro
descansa todo el mundo
y la tierra y el cielo
El amor me enseñó
a mirar como albergas las estrellas
bajo la cruz
como igual que el Sol en el horizonte
entras en propio cuerpo
El amor fue tu maestro
En Zemunik, en el Día de San Valentín, 14 de febrero de 2017
Traducción: Željka Lovrenčić
[1] Gloria Fuertes
