Miroslav Pelikan – P O R T R E T
P O R T R E T
Adam Mack odavno je završio Akademiju u klasi legendarnog profesora Rainera. Od njega je naučio malo, osim ” važno je svaki dan uprljati prste bojom”, mada tada kao student nikada nije opazio tragove boje na profesorovim rukama.
Rainer je bio iznimno cijenjen, skup slikar za otmjene, kako se najčešće za njega govorilo. Kao pedagog bio je bez nekog većeg značaja. Studenti su se većinom sami mučili u prestižnoj klasi, dok bi Rainer povremeno ili rijetko komentirao slike studenata na slijedeći način. Zastao bi raširenih nogu, poput spomenika ispred štafelaja u neposrednoj blizini istodobno zastrašenog i radoznalog studenta te nakon nekoliko trenutaka, rukom pokazao na dio slike i rekao.
-Da, da, može i ovako. Da, da….. i nakon toga se okrenuo te nastavio šetati između štafelaja i umazanih kuta, gledajući u pod, misleći o nečemu što je posve prikladno za profesora i umjetnika njegova ranga.
Jednom je Rainer tako promotrio i Mackov rad u klasi te nakon stanovite stanke, kratko prokomentirao viđeno.
-Da,da.
Studenti su takvu gestu i govor protumačili kao snažnu profesorovu podršku njegovom trudu… … …
Možete pročitati cijelu priču Miroslava Pelikana – PORTRET !
