Akademija Art

Zagreb © Hrvatski ekskluzivni magazin za umjetnost i vijesti

POEZIJA

MOJA ČUDESNA HERCEGOVINA

Katarina Zovko Ištuk
MOJA ČUDESNA HERCEGOVINA

Čudna je ovo zemlja prijatelju,
iz kamena niče, loza, maslina i cviće,
u ovoj se zemlji živi s puno ljubavi i sriće,
jeste da je ovo zemlja, krševita i mala,
al se kroz povist svoju, nikom pokoriti nije dala.

U utrobi svojoj ima veliku snagu i moć,
putniče namirniče, uvik joj kao drag gost,
ti možeš slobodno doć,
čeka te ovde mnogo blaga i lipote,
za tebe, mi smo otvorena srca i puni dobrote.

Svaki je pedalj ove zemlje, po nečemu znamen,
ovde su bistri izvori, plavo more i tvrdi kamen,
ovde ti s vedroga neba najjače sunce prži,
mnogo truda i rada, ovde čovika na životu drži.

U ovoj ti zemlji najslađa smokva zrije,
ovde ti je dom od poskoka, najljuće naše zmije,
ovde su neprigledna polja, puna mirisnog smilja,
ovde se može ubrati, još mnogo likovitog bilja.

Nigdi na svitu ne možeš slušati gangu,
kao u mom rodnom kraju,
dođi prijatelju dragi i poslušaj onu:
“Gango moja pivat te milina, neka sluša cila domovina.”

Iz bukare moći ćeš piti, najbolja naša vina,
u kolu vidjeti najlipše cure i momke,
dok igraju trusu, gledat je milina,
e to ti je prijatelju u kratko,
“Moja čudesna Hercegovina.”

Katarina Zovko Ištuk / Kamenjar.com