POEZIJA

Mirjana Šoštarić: pjesma uz Dan žena

Cirkus

 

Sve u ovoj predstavi

ima svoj sjaj,

al ja sam sad umorna

i htjela bih kraj.

 

Bio si čovjek

sa stotinu lica,

a ja oko tebe

cvrkutah ko ptica.

 

Tu nešto ne štima,

sad osjećam vonj

ti živiš ko riba,

ja teglim ko konj.

 

Dugo mi je trebalo

da zbrojim dva i dva

držiš me na lajnici

ko zločestog psa.

 

I dokle da se klanjam

na zamišljen tron?

Ti nisi kralj lavova,

a ja nisam slon.

 

Ne podnosim više

tu tvoju paradu

da budem majmun,

a živim u gradu.

 

I ne želim više

biti glupa bena

da rogove nosim,

a nisam rod jelena.

 

Pa neću ni više

biti tvoj pajac

da ti breme nosim

ko stari magarac.

 

Gospodine klaune

sad je stvarno koma

ti živi svoj cirkus,

a ja idem doma!

 

Mirjana Šoštarić

This is a demo store for testing purposes — no orders shall be fulfilled. Dismiss