Kušaonica rakije u Lici

izvor foto lika-express

Svoje tekuće zlato, narodnu medicinu, Vlainići čuvaju u bačvama hrastovine i duda. I tako već više od sto godina.

  • Kad treba za dobro raspoloženje, ujutro kad se dignu da procirkulira krv, uvečer kad idu spavati da lakše zaspu. Začetnik je ovaj brko sa slike moj pradjed Ivan Vlainić rođen 1881, priča proizvođač rakije Drago Vlainić.

Pradjed Ivan bio je u pečalbi u Americi, odakle je donio razne sorte voćaka i križao ih sa sortama iz Like. Iako lička sorta šljive bistrica i dalje slovi kao najbolja.

  • Bistrica je prilično upropaštena prije svega devastacijom demografskom, nema ljudi, nema tko obrađivati, nema tko raditi. Mi imamo stanovnika otprilike kao polupustinja u Australiji od 2 do 5 stanovnika na kvadratni kilometar, dodaje.

Ali Ličani su sve samo ne žedni. Za razliku od Dragina oca – Ivana. U devetom je desetljeću i od svoje četrnaeste godine peče rakiju. Dosad je ispekao hektolitre.

  • Ne, to ni dragi Bog ne bi mogao izračunati.A popili? A nisam puno popio. Nisam u životu bio pijan, kaže Ivan Vlainić.

Kažu Vlainići da od njihove rakije ne boli glava.

  • Do deset puta imamo manje metanola od dozvoljenoga, kaže Drago Vlainić.

Kada se hoće nešto domaće, autohtono i iskonski ličko naručuju se njihove boce. Godišnje proizvedu i do 4 tisuće litara.

  • Jedan od velikih ozbiljnih kupaca nam je nacionalni park Plitvička jezera, ali slobodno možemo reći da kupaca imamo od Dubrovnika do Zagreba.

A sve češće i potegnu do njihova sela, u kušaonicu. Ne sumnjamo da gosti izađu dobro raspoloženi.

Autor: Melita Šare/M.Š./HRT